МАҲМУД ЗАМАХШАРИЙНИНГ “Рабиъ ал-аброр” АСАРИНИНГ МЕТОДОЛОГИЯСИ
DOI:
https://doi.org/10.47980/MOTURIDIY/2023-1/8Keywords:
Рабиъ ал-аброр, маъоний илми, маърузалар илми, адаб, ҳадис, дидактика, фразеологияAbstract
Мазкур мақолада муаллиф Замахшарийнинг турли илмларга оид мавзуларни жамлаб, “қомусий” ва нодир асарлар сирасига киритилган “Рабиъ ал-аброр” асари ҳақида батафсил маълумот беради. Мақола муаллифи мусулмон дунёсида илм оламида машҳур бўлган “адаб илмлари”нинг фуруъ қисмига мансуб علم المحاضرات – Маърузалар илми кўп илмий доираларда батафсил ўрганилмаган тармоқлардан экани, “Рабиъ ал-аброр” асари эса, маърузалар илми талабларига тўлиқ жавоб берадиган энг машҳур асарлардан бири эканини ёритиб беради. Шу билан бирга, маърузалар илмининг шаклланиш ва ривожланиш тарихи, бу илмнинг ривожига ҳисса қўшган олимлар ва уларнинг асарлари ҳақидаги маълумотларни ҳам батафсил баён қилади. Мақолада, жумладан, Маҳмуд Замахшарийнинг “Рабиъ ал-аброр” асарини ёзишдан кўзлаган мақсади, асарда қамраб олинган мавзулар ҳамда мазкур асарни ёзишда қандай манбаларга мурожаат қилгани ҳам таҳлил қилинган. Шунингдек, муайян бир мавзуни ёритиб беришда алломанинг фақат араб ва форс тилларидаги манбаларга эмас, балки юнон ва бошқа тиллардаги манбаларга ҳам мурожаат қилгани ва ҳар мавзуга оид фикрларидан кўплаб мисоллар келтириб, сўнг ўз мулоҳазаларини билдиргани ҳақидаги маълумотлар ёритиб берилган. Мақолада муаллиф “Рабиъ ал-аброр” асарининг ёзилиш услубини ҳам атрофлича таҳлил қилиб, ёритиб берган. Муаллиф Маҳмуд Замахшарийнинг “Рабиъ ал-аброр” асари кенг кўламли нодир асарлардан бири эканини ҳисобга олиб, мазкур асар ҳадисшунослик, тилшунослик, адабиётшунослик, манбашунослик ва дидактика каби соҳаларга оид илмий тадқиқот объекти бўлиши мумкинлиги ҳақида хулоса беради.
References
Islamov Z. (2002). Mahmud Zamakhshari. Muqaddimatu-l-adab. Tashkent: TIU.
Filshtinskiy I. (1984). Arabskaya literatura. In Istoriya vsemirnoy literatura (p. 211). Moscow: “Nauka”.
Hamraboyev N. (2017). O drevneyshem persidskom perevode knigi “Rabi’ al-abrar” Zamakhshari. Vestnik TGUPBP, 117.
Ibn Qutaybah al-Dinawari. (1997). Uyun al-Akhbar (Vol. 1). Beirut: Dar al-kutub al-ilmiyya.
Al-Abi, A. S. (2004). Nathr ad-durr fil muhadarat (Vol. 1). Beirut: Dar al-kutub al-ilmiyya.
Al-Andalusi, A. P. (1983). Al-Iqd al-farid (Vol. 1). Beirut: Dar al-kutub al-ilmiyya.
Al-Ahdal, A. M. (1990). Al-Kawakib ad-durriyyah. Beirut: Muassasa al-kutub as-saqafiyya.
Al-Khatib, A. (2013). Rawd al-akhyar al-muntakhab. Cairo, Egypt: Dar al-Qalam al-Arabi.
Al-Khwarizmi, B. A. (1979). Aleppo: Osama bin Yazid.
Al-Zamakhshari, M. (1992). Rabi al-Abrar wa nusus al-akhbar (Vol. 2). Beirut, Lebanon: Al-Alamy Foundation for Publications.
Al-Zamakhshari, M. (1992). Rabi al-abrar wa nusus al-akhbar (Vol. 2). Beirut: Al-Alamy Foundation for Publications.
Al-Qanouji, P. B. (1978). Abjad al-Ulum. Beirut: Dar al-kutub al-ilmiyya.
Khalifa, H. (1982). Kashf az-Zunun. Beirut: Dar al-Fikr.
Downloads
Submitted
Published
How to Cite
Issue
Section
License
Copyright (c) 2025 Bakhodir Pirmukhamedov (Author)

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.