АҚИДАВИЙ АСАРЛАР ОРАСИДА «ШАРҲ ТАЖРИДАЛ-калом»НИНГ ЎРНИ ВА УСЛУБИ
DOI:
https://doi.org/10.47980/psthfk37Keywords:
Шарҳ Тажрид ал-калом, Қозихон Самарқандий, калом, ақида, мотуридийлик, ашъарийлик, мантиқ, методологияAbstract
Мақола Али Қушчининг «Шарҳ Тажрид ал-калом» асарининг манбавий асосларини, унинг илмий аҳамиятини ва тарихий контекстини ўрганишга бағишланган. Асар, у яратган замон ва макон доирасида муҳим аҳамиятга эга бўлиб, калом илмини чуқур таҳлил қилиш орқали ўзининг илмий қийматини очиб берган. Қушчи ўз асарида фойдаланган муҳим манбалар, жумладан, Носириддин Тусий, Фахриддин Розий, Саъдиддин Тафтазоний ва бошқа олимларнинг асарлари, унинг илмий меросига қандай таъсир қилганини кўрсатади. Али Қушчи Тусий ва Розий каби ўрта аср ислом олимларининг нуқтаи назарларини ўзлаштириб, ўзига хос илмий ва тафаккурий позиция шакллантирди. Али Қушчининг «Шарҳ Тажрид ал-калом» асарини тадқиқ қилиш орқали, нафақат унинг ўзига хос илмий меросини, балки унинг кейинги давр илмий мактаблари ва уларнинг ривожланишига таъсирини ҳам ўрганиш мумкин. Мақола, асар ҳақида олдин тақдим этилган илмий изланишлар, шарҳлар, муаллифнинг ўзига хос услуби ва методологиясини ҳам ёритади.
Шунингдек, мақола, Али Қушчининг асари ёрдамида у ўрганган илмий мероснинг қийматини ва унинг ақида ва калом илми соҳасидаги ўрнини ҳам ёритиб беради. Асар, нафақат илмийлик жиҳатидан, балки тарихий, маданий ва диний контекстда ҳам муҳим аҳамиятга эга бўлиб, у орқали ўрта асрларнинг исломий тафаккури ҳақида чуқурроқ тасаввур ҳосил қилиш мумкин. Қушчининг методологияси ва улкан илмий салоҳияти унинг асарларининг тафсилий шарҳларига бўлган талабни оширган ва бу шарҳлар асарнинг келажакдаги илмий ривожига бевосита таъсир кўрсатган.
References
Абдулмалик Саъдий. (2016). Шарҳ ало матн ал-Ақоид ан-насафия. Аммон: Дор нур ал-мубин ли ан-нашр ва ат-тавзиъ.
Али Қушчи. (1884). «Янги шарҳи» га Даввонийнинг «Янги ҳошия»си. Гарвард университети кутубхонаси. Қўлёзма №OL22800.10.5F.
Абу Мансур Мотуридий. (2001). Китоб ат-тавҳид. Бакр Тўпалўғли, Истанбул, Мактаба ал-Иршод, Дор ас-содир, Байрут.
Аҳмад бин Муҳаммад Ардабилий. (1995). Ал-Ҳошия ало илоҳиёт аш-шарҳ ал-жадид ли ат-тажрид. Аҳмад Обидий. Қум: Дафтар таблиғот исломий.
Эртугрул Алташ ва бошқалар. (2020). Тасдид ал-қавоид фи Шарҳ Тажрид ал-ақоид, Ҳошия ат-Тажрид. Истанбул: Диёнат вақфи.
Аширбек Муминов. (2018). Научное наследие ханафитских ученых Центральной Азии и Казахстана: Монография. Астана.
Ayşe Betül Tekin. (2013). Tûsî’nin Tecrîdü’li’tikâd’ı ve Şerhlerinde Varlık ve Mâhiyet (Unpublished doctoral dissertation). Marmara Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü, Istanbul.
Celâlüddin Devvânî. (1896). Celâl ale’l-Akâidi’l-Adudiyye (Hâşiyetü’l-Celâl içinde), Istanbul.
Hâlid bin Hammâd el-Advânî. (2012). Mukaddime. In Ş. el-İsfahânî, Tesdîdü’l-kavâid fî şerhi Tecrîdi’l-akâid (Vol. 1). Kuwait.
İhsan Fazlıoğlu. (2003). Osmanlı felsefe-biliminin arkaplanı: Semerkand matematik-astronomi okulu. Dîvân İlmî Araştırmalar, 14(1).
Osman Demirci. (2012). Osmanlı medreselerinde kelâm öğretimi (Unpublished doctoral dissertation). Marmara Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü, Istanbul.
Downloads
Submitted
Published
How to Cite
Issue
Section
License
Copyright (c) 2026 Jahongir Tohirov (Author)

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.






