ДИНШУНОСЛИК МЕТОДОЛОГИЯСИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА БЕРУНИЙ УСУЛИНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ

Authors

  • Zilola Aabdulhayeva Independent Researcher, International Islamic Academy of Uzbekistan 11 A. Qadiri Street, 100011, Tashkent
  • Dildora Nishanova PhD in Historical Sciences, Associate Professor, Department of History, Oriental Universityy 52A Noraztepa Street, 100011, Tashkent

DOI:

https://doi.org/10.47980/yypzrz06

Keywords:

Абу Райҳон Беруний, диншунослик, қиёсий диншунослик, «Қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар» асари

Abstract

Беруний бир неча динлар тарихи ва таълимотини ўрганган бўлиб, бизга олим фаннинг турли соҳалари қаторида диншуносликка ҳам салмоқли ҳисса қўшганини, таъбир жоиз бўлса, ушбу фаннинг шаклланишида катта роль ўйнаганини таъкидлаш имконини беради. Шу билан бирга, биз Беруний диншунослигининг ўзига хос томонларини ҳам аниқлаш, ўрганиш зарур деб ҳисоблаймиз. Яъни, у дин масалаларини қандай тамойиллар асосида тадқиқ қилишга уринган? Бу жараёнда у ишонган, таянган, хулосаларга келишида асос вазифасини ўтаган ғоялар қайсилар эди? Уни бошқа диншунослардан ажратиб турадиган ўзига хос жиҳатлар нималардан иборат бўлган? каби саволларга жавоб берилади. Шунингдек, мақолада Беруний томонидан бошқа динларни ўрганишда қўлланилган услублар илк бор илмий ўрганилиб, таснифланган ҳамда бут ва санамлар, урф-одатлар, муқаддас китоблар, яратилиш, руҳ ва жинлар, қибла, дафн маросимлари, диний рамзлар каби масалалар, шунингдек, браҳманлик, буддавийлик, зардуштийлик, монийлик, юнон динлари, яҳудийлик, христианлик, собиийлик, Хоразм динлари, араб кўпхудолиги ва ислом борасида келтирган фикрлари илмий тадқиқ қилинган. Шу сабабли ҳам биз К.Атаман ҳамда Г.Каурларнинг Жеффери томонидан Берунийнинг диншунослиги тўлиқ очиб берилмаган, деган фикрларига (Kemal Ataman, 2008:59) қўшилган ҳолда мақолада Беруний диншунослигининг асосий йўналиши бўлмиш қиёсийлик жиҳатини очиб беришга эътибор қаратдик.

References

Günter Strohmaier (2002). Al-Biruni. Leipzig.

Arthur Jeffery (1951). Al-Biruni’s contribution to comparative religion. Calcutta: Iran Society

William Montgomery Watt. Bīrūnī and the study of non-Islamic religions. Retrieved from http://www.fravahr.org/spip.php?article31

Kemal Ataman (2008). Understanding other religions: Al-Biruni and Gadamer’s «Fusion of Horizons». Washington

René Gothóni (2005). How to do comparative religion?: Three ways, many goals. Berlin: Walter de Gruyter.

Низомиддинов Низомиддин Ғиёсиддин ўғли. (2006). Жануби-Шарқий Осиё диний-фалсафий таълимотлари ва ислом. Тошкент: Зар Қалам.

Муҳаммад Жамал (1968). Ибраҳим Аҳмад. Беруний. Байрут: Дар ал-Китаб ал-Араби.

Leonid Borisovich Alaev (2003). Istoriya Indii (History of India). Sankt-Peterburg: Aleteya.

Wassilios Klein (2005). Abu Rayhan al-Biruni und die Religionen. Nordhausen: Traugott Bautz.

Абу Райҳан Муҳаммад ибн Аҳмад Беруни (1965). Танланган асарлар. Жилд ИИ: Ҳиндистон. Тошкент: Фан.

Downloads

Submitted

2026-01-09

Published

2026-01-14

How to Cite

(1)
Abdulhayeva, Z. .; Nishanova, D. ДИНШУНОСЛИК МЕТОДОЛОГИЯСИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА БЕРУНИЙ УСУЛИНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ. moturidiylik 2026, 5 (1), 60-66. https://doi.org/10.47980/yypzrz06.

How to Cite

(1)
Abdulhayeva, Z. .; Nishanova, D. ДИНШУНОСЛИК МЕТОДОЛОГИЯСИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА БЕРУНИЙ УСУЛИНИНГ ЎЗИГА ХОСЛИГИ. moturidiylik 2026, 5 (1), 60-66. https://doi.org/10.47980/yypzrz06.

Similar Articles

11-20 of 88

You may also start an advanced similarity search for this article.