ИЛОҚ ДАВЛАТИ ТАРИХИГА ОИД МАНБАЛАР ТАҲЛИЛИ

Authors

  • Aziz TAJIEV Scientific Secretary of the Imam Maturidi International Scientific Research Center. A.Kadiri str. 11, 100011, Tashkent

DOI:

https://doi.org/10.47980/MOTURIDIY/2022/3/5

Keywords:

Оҳангарон, Илоқ, Чоч, Мовароуннаҳр, мусулмон географлари, Хитой солномалари, Авесто, Беҳустун, Нақши Рустам, Илоқ конлари, ёзма манбалар

Abstract

Оҳангарон воҳаси қадимдан деҳқончилик, чорвачилик, ҳунармандчилик, савдо-сотиқ, тоғ-кон саноати ва шаҳарсозлик каби соҳалар юксак тараққий этган ҳудуд сифатида юртимиз моддий-маданий тарихи ҳамда иқтисодий-маданий ҳаёти ривожида муҳим ўринга эга бўлиб келган. Ҳудуднинг қулай географик жойлашуви ҳамда табиий бойликлари қадимдан инсонларнинг эътиборини жалб этиб, уларнинг бу ерда ўтроқ ҳаёт тарзини барпо этишларига сабаб бўлган. Хусусан, эрамиздан аввалги II–I асрларда ушбу ҳудудда моддий маданиятнинг шаклланиши кузатилган. “Қовунчи маданияти” номини олган ушбу маданият ривожи Оҳангаронда милодий VI асрга қадар давом этган. Илк ўрта асрларга келиб, Оҳангарон ҳудудида Ўзбекистон тарихида муҳим ўринга эга бўлган миллий давлатчилик шаклларидан бири – Илоқ давлати вужудга келган. Ушбу қазилма бойликларни қазиб олиш ҳамда уларга қайта ишлов беришнинг кенгайиши натижасида металлургия, металга ишлов бериш, заргарлик, 
шишасозлик, кулолчилик каби соҳалар юксак тараққий этган. Илоқ Шарқий Осиё ва Европа мамлакатлари ўртасида йўлга қўйилган савдо-сотиқ алоқалари учун кўприк вазифасини бажарган. Жумладан, Илоқ ҳудуди орқали Хитой ва Ҳиндистондан Европа мамлакатларига шойи матолар ҳамда бошқа маҳсулотлар олиб ўтилган. Ушбу мақолада Оҳангарон ҳудудида мавжуд бўлган Илоқ давлати тарихига оид манбалар, жумладан, илк ёзма манбалар, Хитой солномалари, мусулмон муаллифларнинг асарлари, археологик қазишмаларнинг 
натижалари ҳамда бошқа материаллар ўрганилиб, уларда Илоқ тарихининг ёритилишига оид масалалар таҳлил қилинган.

References

G.L.Strange. (1967). The Lands of the Eastern Caliphate / Mesopotamia, Persia, and Central Asia from the Moslem Conquest to the Time of Timur. New York: Barnes and Noble.

Ал-Бируни. (2011). Собрание сведений для познания драгоценностей (Минералогия). Санкт-Петербург: Петербургское лингвистическое общество.

Б.А.Рыбакова, Р. (1999). Археология. Средняя Азия и Дальный Восток в эпоху средневековья. Средняя Азия в раннем средневековья. Москва: Наука.

Б.И.Вайнберг. (1999). Этногеография Турана в древности. Москва: Восточная литература.

В.В.Бартольд. (1963). Сочинения / Туркестан в эпоху Монгольского нашествия. Москва: Восточная литература.

Ғ.Бобоёров. (2010). Чоч тарихидан лавҳалар. Тошкент: Yangi nashr.

Г.В.Шишкин, Р. (1979). Древняя и средневековая культура Чача. Ташкент: Фан.

И.Ю.Крачковский. (1957). Избранные сочинения (Т. 4). Москва: Издательство академии наук СССР.

А.И.Истахрий, (1927). Китоб масолик ал-мамолик. Лейден: Бриль.

М.Е.Массон. (1953). Ахангеран. Ташкент: Издательство академии наук УзССР.

М.Исҳоқов. (2007). Ҳудуд ал-олам. Тошкент: “Тошкент ислом университети” нашриёт-матбаа бирлашмаси. .

Н.Муҳамедов. (2007). Шош воҳаси олимларининг илмий-маънавий мероси. Тошкент: “Тошкент ислом университети” нашриёт-матбаа бирлашмаси.

А.Насибий. (1939). Китоб сурат ал-арз. Лейден: Бриль.

А.Ж.Табарий. (1997). Тарих ал-умам ва-л-мулук. Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмия.

Хордодбех, И. (1986). Книга путей и стран. Баку: Элм.

Ш.А.Ҳамавий. (1997). Мўъжам ал-булдон. Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмия.

С.Цянь. (2010). Исторические записи (Ши цзи). Москва: Восточная литература.

Ю.Ф.Буряков. (1975). Историческая топография древних городов Ташкентского оазиса. Ташкент: “Фан” нашриёти.

Ю.Ф.Буряков. (1978). По древним караванным путям Ташкентского оазиса. Ташкент: “Фан” нашриёти.

Ю.Ф.Буряков, М.Р.Касымов, О.М.Ростовцев. (1973). Археологические памятники Ташкентской области. Ташкент: “Фан” нашриёти.

Я.Г.Гулямов. (1976). Древности Ташкента. Ташкент: “Фан” нашриёти.

Downloads

Submitted

2025-03-01

Published

2025-03-03

How to Cite

(1)
TAJIEV, A. ИЛОҚ ДАВЛАТИ ТАРИХИГА ОИД МАНБАЛАР ТАҲЛИЛИ. moturidiylik 2025, 2 (3), 42-50. https://doi.org/10.47980/MOTURIDIY/2022/3/5.

How to Cite

(1)
TAJIEV, A. ИЛОҚ ДАВЛАТИ ТАРИХИГА ОИД МАНБАЛАР ТАҲЛИЛИ. moturidiylik 2025, 2 (3), 42-50. https://doi.org/10.47980/MOTURIDIY/2022/3/5.

Similar Articles

1-10 of 52

You may also start an advanced similarity search for this article.