Уструшона минтақасида географик-ҳудудий бирликларнинг шаклланиш жараёнлари: шаҳарлар ва қасабалар

Authors

  • Мuslim Ataev Doctoral Student of the International Islamic Academy of Uzbekistan, Candidate of Historical Sciences. A.Kadiri str. 11, 100011, Tashkent

DOI:

https://doi.org/10.47980/MOTURIDIY/2023-3/9

Keywords:

Уструшона, Бунжикат, Ғазак, Фағкат, Зомин, Дизак, Панжиент, Собот, Фарғона, Хўжанд, Сомонийлар, Буюк ипак йўли

Abstract

Мақолада қадимги Уструшона минтақасининг географик жойлашуви ҳамда Уструшона атамасининг келиб чиқиши ва маъноларига доир тадқиқотлар олиб борилган.
Уструшона ва унинг чегаралари ҳақидаги маълумотлар IX–XI асрларга оид араб географларининг асарларида келтирилган. Ўрта аср араб тарихчи-географларнинг асарларида Уструшона шаҳар ва рустоқлари кенг ёритилган бўлиб, Уструшона Самарқанднинг олди ва Сайҳун дарёсининг қуйи қисмида жойлашган катта бир минтақа бўлиб, Бунжикат, Арсубоникат, Куркат, Ғазак, Фағкат, Собот, Зомин, Дизак, Нужкат, Харқона каби бир қанча кичик шаҳарчалардан ташкил топган. Тадқиқотда ҳам Устуршананинг айни мана шу шаҳарчаларига урғу берилиб, уларнинг аҳолиси ва жойлашуви борасида манбалар асосида муҳим маълумотлар берилган.
Илк ўрта асрларда жаҳон бозорида Дизакда тайёрланган жун ва тери маҳсулотларига талаб катта бўлган. VIII-IX асрларда кулоллар, заргарлар, аравасозлар каби маҳаллаларнинг мавжудлиги миллий ҳунармандчиликнинг ривожланганидан дарак беради. 
Шунингдек, Ўрта аср тарихчи-географлари Уструшонани “400 қалъали ўлка” сифатида тилга оладилар. Бу қалъалар ўлканинг кўплаб мўъжаз воҳалари негизида ташкил топган рустоқларни ҳимоя қилиш мақсадида стратегик жиҳатдан қулай бўлган нуқталарга қурилиб, ўзига хос мустаҳкам мудофаа тизимини ташкил этган.

References

Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Муфлиҳ ал-Мақдисий. (1999). ал-Адаб аш-Шариа. Қоҳира: Муассаса

ар-рисала.

Абдураззоқ Самарқандий. (1969). Матлаъ

ас-саъдайн ва мажмаул баҳрайн. Тошкент.

Абдурроҳман Абул Ҳасан Жавзий. (2006). Қоҳира: Мактаба ал-Азҳарийя лит турос.

Абу Жа‘фар Муҳаммад ат-Табарий. (1999). Тафсир ат-Табарий. Ж. XII. Байрут: Дор ал-кутуб ал-ʻилмия.

Абу Ҳафс Умар ибн Муҳаммад ан-Насафий. (1991). ал-Қанд фий зикри уламои Самарқанд / Назар Муҳаммад ал-Форёбий таҳрири остида. Саудия Арабистони: Мактабат ал-Кавсар.

Абулқосим Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ Ал-Истахрий. (1927). Китаб масолик ал-мамолик. Madina.

Асқаров А.А., Буряков Ю.Ф. (1990). Археологи­ческие работы 1989 года в Узбекистане и задачи исследований по программе “Шелковый путь – путь диалога народов” // ОНУ.

Бартольд В.В. (1963). Туркестан в эпоху монгольс­кого нашествия // Соч. в 9 т. Москва.

Беляева Т.В. (2002). Нуртепа-Кирополь. / Ўрта Осиё археологияси, тарихи ва маданияти. Тошкент.

Бердимурадов А.Э. (1985). Раннесредневековые археологические памятники Джизакского оазиса. АКД. Москва.

Бетгер Е.К. (1957). Извлечение из книги “Пути и страны” Абу-л-Касима ибн Хаукаля. // Труды САГУ. Вып. CXI. Тошкент.

Буряков Ю.Ф., Грицина А.А. (2006). Мавераннахр на Великом шелковом пути / Отв. ред. К.И.Ташбаева. Самарқанд.

Ғаниев К. (2019). Буюк ипак йўлидаги шимолий Уструшона шаҳарлари тарихидан. “Қадимий Жиззах воҳаси. Марказий Осиё цивилизацияси тизимида (сиёсий, иқтисодий, маданий ҳаёт)” мавзуидаги Республика илмий-амалий конференция материаллари. Тошкент, “VNESHINVESTPROM” нашри.

Ғойибов Б. (2010). Панч ҳокимлигида бошқарув тизими. Марказий Осиё тарихи: манбашунослик ва тарихнавислик изланишлари. 2-илмий тўплам. Тошкент: ТошДШИ.

Грицина А.А. (1990). Северная Уструшона в середине 1 тыс. До н.э. - в. н.э. (археолого-топографическое исследование); АКД. Самарканд.

Грицина А.А. (1992). К локализации и исторической топографи Заамина. // Средняя Азия и мировая цивилизация. Ташкент. Фан.

Грицина А.А. (2000). Уструшанские были. Тошкент: Издательство народного наследия им. А.Кадыри.

Грицина А.А. (2018). Қадимий Зомин. Тошкент: Muharrir" нашриёти.

Грицина А.А., Кочнев Б.Д. (1994). Древний Заамин. Тошкент: Фан.

Дўсимов З., Эгамов Х. (1977). Жой номларининг қисқача изоҳли луғати. Тошкент: Ўқитувчи.

Ёқут Ҳамавий. (1988). Муъжам ал-булдон. Байрут.

Заҳириддин Муҳаммад Бобур. (2002). Бобурнома / Нашрга тайёрловчи: С. Ҳасанов. Тошкент: Шарқ.

Ибн Ҳавқал. (2011). Китоб сурат ал-ард. Тошкент: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” Давлат илмий нашриёти.

Қудратов Б. (2010). Уструшона қадимги ва ўрта асрлар ёзма манбаларида // Марказий Осиё тарихи: манбашунослик ва тарихнавислик изланишлари. 2-илмий тўплам. Тошкент: ТошДШИ.

Малявкин А.Г. (1989). Танские хроники о государствах Центральной Азии. Новосибирск: Наука.

Массон М.Е. (1935). Проблемы изучении цистерн сардобо. Ташкент.

Махмуд ибн Валий. (1977). Море тайн. Перевод Б.А. Ахмедова. Тошкент: Фан.

Мухаммад Солех. (1927). Шайбонинома. Ташкент.

Мухаммаджанов А.Р. (1991). К этимологии топо­нимов “Собот” и “Рабат” (К изучению рабатов на тарговых путях) // Города и караван-сараи на трассах Великого шелкового пути. Тезисы докладов. Ургенч.

Негматов Н.Н. (1957). Усрушана в древности и раннего средневековье. Сталинабад.

Негматов Н.Н. (1982). Култура первобытной эпохи Таджикистана. / Таджикистан пути к урбанизации.Душанбе. Дониш.

Негматов Н.Н., Салтовская Е.Д. (1962). О работах Ходжентского-Уструшанского отряда в 1960 г. / АРТ. Вып. VIII. Душанбе.

Немцева Н.Б. (1986). Дресьвянская Г.Я. Памятники Заамина его округе. (К археологической карте Северной Уструшаны). // ИМКУ. Вып. 20. Ташкент. Фан.

Пардаев М.Ҳ., Ғофуров Ж.И. (2012). Ёқуббоботепа ёдгорлигида олиб борилган тадқиқотлар ҳусусида. // Ўзбекистонда археологик тадқиқотлар. Самарқанд.

Пардаев М.Ҳ., Тўйчибоев Б.Б. (2017). Уструшона қадимда ва илк ўрта асрларда (Ёзма ва археологик манбалар асосида). Тошкент: “Fan va texnologiya”.

Ранов В.А., Салтовская Е.Д. (1961). О работах Ура тюбинского отряда в 1959 г. // АРТ. Вып. VII. – Душанбе.

Убайдуллоҳ Ибн Хурдодбеҳ. (1986). Книга путей и стран. Перевод с арабского, комментарии, исследование, указатели Н.Вилихановой. Баку.

Убайдуллоҳ Ибн Хурдодбеҳ. (2003). Китаб масолик ал-мамолик. Байрут: Дорул китаб ал-Илмийя.

Фрейман А.А. (1962). Согдийские документы с горы Муг. // Описание, публикации и исследование документов с горы Муг. Вып. 1. Москва: Восточная литература.

Ҳайдаров Ҳ. (1992). Жиззах тарихидан лавҳалар. Тошкент: Меҳнат.

Абдулкарим Самъоний. (1962). Ал-Ансоб // Абдурраҳмон ибн Муъаллимий. Ҳайдаробод: Доирату-л-маъорифи-л-Усмония. Ж.13.

Downloads

Submitted

2025-03-11

Published

2025-03-12

How to Cite

(1)
Ataev М. Уструшона минтақасида географик-ҳудудий бирликларнинг шаклланиш жараёнлари: шаҳарлар ва қасабалар. moturidiylik 2025, 3 (3), 63-75. https://doi.org/10.47980/MOTURIDIY/2023-3/9.

How to Cite

(1)
Ataev М. Уструшона минтақасида географик-ҳудудий бирликларнинг шаклланиш жараёнлари: шаҳарлар ва қасабалар. moturidiylik 2025, 3 (3), 63-75. https://doi.org/10.47980/MOTURIDIY/2023-3/9.

Similar Articles

1-10 of 18

You may also start an advanced similarity search for this article.